Richard Wagner

Richard Wagner je verovatno najkontroverzniji kompozitor svih vremena. Bio je ubedjen da je predodredjen da stvori "Umetnicko delo buducnosti". Ovo je postigao sintezom najneiscrpnije ekspresivne umetnosti sa onim sto je smatrao savrsenstvom: drame sa muzikom. Stoga, on je bio kompozitor - pesnik/dramaturg, i takodje je stvarao muziku buducnosti.

Razvio je muzicke ideje koje su prkosile konvencijama vremena u kom je ziveo. Medjutim, nije bio neumereno radikalan - voleo je Weber-a, postovao Mozart-a i Gluck-a i obozavao Beethoven-a, za koga je smatrao da je uneo ogromnu snagu izrazavanja u orkestarsku muziku. Podigao je muziku 19. veka na visi nivo, oslobadjajucije stega 18.veka. Tako, napustajuci tada karakteristicne obrasce muzickog ukrasavanja, uvodi lajt motiv (vodeci motiv) - muzicku temu povezanu sa likom, dogadjajem, mislju ili objektom. Umesto diskretnih muzickih delova, razvija koncept neprekidnog toka muzike.
Najveca zelja mu je bila stvaranje "Gesamtkunstwerk"-a (doslovno: totalno umetnicko delo), koje ujedinjuje sve umetnicke forme - muziku, poeziju, igru, slikanje, dramu - u jedno veliko umetnicko delo. To je postigao operom, ali je i otisao korak napred. Preplitanjem dramske poezije sa lajt motivima i neprekidnom melodijom, transformisao je operu u muzicku dramu: dugu, "vecu od zivota", epicnu, sa poezijom pevanom uz najkompleksniju orkestraciju, koja je stvorila "zvucne slike", odredjujuci raspolozenje i boje efektno kao postavke price izvodjene na pozornici. Zacudjujuce, Wagnerova muzika buducnosti konstantno prikazuje ili hriscanske price o Srednjem veku ili price iz drevnih mitologija (nordijska, teutonska) - zivote i ljubavi njihovih bogova i boginja, heroja i heroina, zlikovaca. Mozda zato sto kao dramaturg, postujuci tradiciju Shakespeare-a i grcke tragedije, vidi ove drevne price, koje kazuju bezvremen istine, ne kao fantaziju, vec kao prikladnu alegoriju ljudskog stanja.

Iako je proziveo veci deo zivota u 19. veku, kontroverznost koja je okruzivala njegovu licnost nastavila je da postoji i u 20. veku. Stvorio je nedoumicu, koliko svojom muzikom, toliko i licnim zivotom. Njegov genije je uzrok podele kulturne elite njegovog vremena na Wagnerase i anti-Wagnerase. (Bio je hvaljen od strane Lizst-a, ali omalovazavan od strane Brlioz-a; dok su Baudelaire i Nietzsche smatrali da je zanimljiv, Wilde je mislio da je dosadan.) On je takodje bio poznat anarhista, rasista, megaloman, preljubnik, antisemita... naravno za pojedine zastrasujuce odvratan covek. Neizbezno, nasao je delimicno, ako ne i potpuno, iskupljenje u svojoj muzici. Ali do dana danasnjeg, vise od 110 godina nakon njegove smrti, Richard Wagner jos uvek izaziva rasprave i svadje. Napisano je vise knjiga o njemu nego o bilo kom drugom kompozitoru, ali savremeni lovci na traceve su prisiljeni da jos dublje zadju u njegov zivot i umetnost, delimicno zbog njegove uzdrzane fasciniranosti covekom i posthumnog dovodjenja u vezu sa nacizmom (bio je Hitlerov heroj, umetnik, a Bayreuth - Wagner-ovo sopstveno muzicko svetiliste - Hitlerovo utociste pred kraj rata), ali nedvosmisleno zbog trajnosti njegove muzike.

Ostaje cinjenica da je Wagner velikan medju kompozitorima - sam je bio kompozitor, dramaturg, libretist i scenograf svakog njegovog dela. Njegova ocaravajuca muzika ne prestaje da osvaja srca i misli mnogih, a od njegovih 13 glavnih operskih dela, 10 je jos uvek na repertoaru mnogih operskih kuca. Njegovi nadljudski napori kulminirali su sjajnom tetralogijom "Der Ring des Nibelungen". Koristeci elemente nordijske i germanske mitologije, to je snazna alegorija zivota, njegovih konflikata, trijumfa i tragedija. Trebalo mu je 25 godina da zavrsi tu tetralogiju. To je zaista sjajno umetnicko delo, bez pandana u istoriji i vise se priblizilo idealu "Gesamtkunstwerk"-a nego bilo koje drugo umetnicko delo.