|
U skromnim materijalnim i prostornim uslovima, škola je počela sa radom
verujući da vaspitanje i obrazovanje imaju smisla samo kao snage koje ruše
granice i stvaraju puteve zblizavanja naučne misli, angažuju sposobnosti
mladih i uče ih razmišljanju, kreiranju i rešavanju problema. Školsku zgradu
u Ulici Voždovoj 27, površine 3874 m2 koriste Gimnazije Stevan Sremac i
Bora Stanković. Prostorna opterećenost (dnevno kroz školu prođe 1600 đaka)
otežava rad. Škola Bora Stanković u svojoj smeni koristi 24 učionice, od
kojih su četiri manjeg kapaciteta i ne zadovoljavaju normativ korišćenja
prostora. Zajednički se koriste kabineti za fiziku, hemiju i biologiju
i fiskulturna sala. Izdvojen je kabinet za informatiku i računarstvo i
biblioteka sa preko 10 hiljada knjiga.
Redovna nastava,
sistemski organizovana i visoko stručni kadrovi, bila je osnovni oblik
kroz koji su se ciljevi i sadržaji nastavnih oblasti sa uspehom sprovodili
i ostvarivali. Zahvaljujući savesnosti i odgovornosti profesora, njihovoj
nastavnoj i pedagoškoj stručnosti, njihovom zalaganju, škola je iz godine
u godinu sticala zavidan ugled i renome.
Od 1. septembra 1969. godine direktor škole bio je Novica Živković, profesor
srpskog jezika, pedagog i vaspitač, publicista i prevodilac. Penzionisan
je 29. 7. 1977. godine. Sadašnji direktor Olga Medojević, profesor književnosti
i srpskog jezika, na ovoj dužnosti je od 1. 8. 1977. godine.
Gimnazija, kao tip škole i pored svojih pozitivnih svojstava - uhodanih
nastavnih i organizacionih formi, stabilnih nastavnih programa, visoko
stručnih kadrova, tradicijom i rezultatima stečene popularnosti, pružanjem
znanja iz opšteg obrazovanja, od 1978. godine prerasla je u usmerenu školu
i dozivela krupne reformske zahvate. Gimnazija Bora Stanković upisala je
te 1978/79. godine odeljenja matematičko-tehničke, grafičke i geološke
struke. Deliktan zadatak uvođenja novih nastavnih programa, škola je uspešno
rešila angažujući za nastavu visoko stručni kadar s fakulteta i iz privrede.
Od školske 1981/82. godine Gimnazija Bora Stanković upisuje samo matematičko-tehničku
struku koja postaje i njeno opredeljenje. Programi matematičko tehničke
struke bili su ambiciozni i davali su solidnu osnovu učenicima za dalje
obrazovanje, a škola stiče imidž matematičke škole.
Od školske 1987/88. godine Gimnazija postaje prirodno - matematička
škola. Srećna je okolnost što se kroz reformu obrazovanja nije mnogo udaljavala
od gimnazijskih programa. Zahvaljujući toj činjenici na konkurse za upis
u I razred javljali su se najbolji učenici po uspehu i sklonostima ka istraživanju
i inoviranju. Oni su medu najboljim studentima na tehničkim fakultetima
i fakultetima prirodnih nauka. Sa takvom osnovom zakoračili smo ponovo
u gimnazijski koncept obrazovanja od školske 1990/1991. godine. Škola ima
24 odeljenja i 790 učenika. Opredelili smo se za prirodno-matematički i
jezički smer. I dalje je škola selektivna po izboru učenika, a interesovanje
za upis je veliko. Od ukupnog broja koji se prijavi za upis u I razred,
80% su nosioci diplome "Vuk Karadžić". Uspeh učenika na kraju školske godine
kreće se oko 99% od toga je 60% odličnih učenika. Na prijemnim ispitima
za fakultete učenici naše škole su u samom vrhu rang liste, studenti generacije,
budući kreativni i naučni potencijal koji dostojno afirmiše školu. Za
svoj rad škola je dobijala priznanja od kojih su najznačajnija: "Učitelj
Tasa", nagrada Kulturno prosvetne zajednice Niša i Priznanje Prvi maj sa
plaketom.
|
Od profesora, koji su radili u našoj školi, treba pomenuti Draginju Nikolić,
profesora matematike. Rođena je 20. februara 1909. godine. Filozofski fakultet
završila je u Beogradu 1939. godine. Radila je u Realnoj Gimnaziji u Štipu,
Knjaževcu i Kuršumliji. Od 1. marta 1955. godine profesor je Gimnazije
Stevan Sremac gde je izvesno vreme vršila dužnost direktora. Od 1. septembra
1969. godine do penzionisanja 31. avgusta 1971. godine radila je u Gimnaziji
Bora Stanković.
|
|
Od profesora, koji su radili u našoj školi, treba pomenuti Draginju Nikolić,
profesora matematike. Rođena je 20. februara 1909. godine. Filozofski fakultet
završila je u Beogradu 1939. godine. Radila je u Realnoj Gimnaziji u Štipu,
Knjaževcu i Kuršumliji. Od 1. marta 1955. godine profesor je Gimnazije
Stevan Sremac gde je izvesno vreme vršila dužnost direktora. Od 1. septembra
1969. godine do penzionisanja 31. avgusta 1971. godine radila je u Gimnaziji
Bora Stanković. Ocenjivana je za svoj rad najboljim ocenama. Nesebično,
bez ostatka, predavala se poslu i usadila je ljubav prema matematici generacijama
učenika. U upitniku za ocenjivanje nastavnog i vaspitnog osoblja za školsku
1959/60. godinu doslovce stoji: "Dugogodišnji iskusni nastavnik matematike
koji sigurno vlada svojom strukom i koji stalno radi na svom stručnom uzdizanju
prateći sve tendencije u nastavi ovog predmeta. Rukovodilac je aktiva matematičara
koji veoma aktivno učestvuje u stručnom društvu. Pošto je postigla vrsne
rezultate u nastavi i vaspitanju učenika i sa puno inicijative izvršavala
sve nastavničke dužnosti, ocenjuje se ocenom-ističe se."
Kao profesora, rano istrgnutog iz naše sredine, ali ne i iz sećanja, neophodno
je spomenuti i Dragoslava Vasića, čija je prisutnost u školi trajna, jer
je celo svoje biće utkao u život i rad škole. Rođen je 13.februara 1934.
godine u Svilajncu u časnoj učiteljskoj porodici iz koje je poneo sve vrline
koje su ga krasile, marljivost i istrajnost u radu. Nakon završene gimnazije
upisuje se na prirodno-matematički fakultet u Beogradu, grupa za matematiku
koga sa uspehom završava 1961. godine. Nakon kraćeg službovanja u Kačarevu
i Resavici, od 1. septembra 1963. godine do 1. septembra 1969. godine radi
u Gimnaziji "Stevan Sremac", a najveći deo svoje profesionalne karijere
proveo u Gimnaziji "Bora Stanković", od 1. septembra 1969. godine pa do
svoje smrti 28. marta 1988. godine. U obema školama bio je zamenik direktora,
a za svoj dugogodišnji uspešan rad sa mladima i u Podružnici matematičara
dobija zvanje pedagoški savetnik. Jedan period vremena u našoj školi bio
je obeležen prisustvom Dragoslava Vasića. Do te mere se identifikovao sa
školom da joj je dao lični pečat. Bio je sinonim za rad bezrezervni, sveobuhvatni
- i ako je rad merilo ljudske vrednosti, Dragoslav Vasić bio je neimar
svakidašnjeg trajanja naše škole.
Krasilo ga je dostojanstveno ophođenje sa ljudima, umerenost i uglađenost
u neposrednom kontaktu. Izvrstan poznavalac matematike i nacrtne geometrije
za koju se specijalizirao, jer se kao poseban predmet izučavala u gimnaziji,
prenosio je znanje svesno i pedantno generacijama učenika. Neumoran na
redovnoj ali i na dodatnoj i dopunskoj nastavi, u pripremi učenika za takmičenja
u svim rangovima. Za njega vreme kao relacija nije postojalo. Već u ranim
jutarnjim ali i kasnim večernjim satima započinjao je i završavao se njegov
rad sa đacima; sa onima koji su dobri da budu još bolji u znanju, a onima
kojima slabije ide da lakše savladaju gradivo.
Škola mu je bila drugi dom. Uvek prisutan da otključa i zaključa školska
vrata; da dežura do kasno u noć dok se ne obave svi poslovi u školi; da
se angažuje u krečenju škole; da precizno uradi gomilu statističkih podataka;
da sve greške ispravi; da brižljivo pokupi zaboravljene stvari u školi;
da sa stilom i dostojanstvom sasluša svaki prigovor i komentar; da toplo
i predano domaćinuje školom.
|
