Istorija

" Istorija uci ljude da istorija ljude nicem nije naucila "
                                                            - Mahatma Gandi

" Istorija sveta je napredovanje u svesti o slobodi "
                                                            - Hegel

" Za istoriju kazu da je uciteljica zivota. Pritom zaboravljaju da ima dobrih i losih uciteljica."
                                                            - Veselin Maslesa 

 
 
 
 
 
 
NIŠ KROZ ISTORIJU:  
 
  • U predrimskom periodu današnje krajeve Niša naseljavali su Iliri, Tracani, Kelti i drugi narodi. Kelti su u III v.p.n.e. porazili Ilire, zauzeli ove krajeve i dali Nišu trajno ime "NAISSUS"- "Vilin grad", po starom paganskom verovanju da se iz niških bara pojavljuju vile, odnosno, grad je dobio ime po "Vilinoj reci " kao su Kelti nazivali reku Nišavu. 
  • U II v.n.e. Rimljani su od Niša nacinili vojnicki grad koji je dobio status municipata odnosno slobodnog grada. 
  • Aleksandrijski astronom Ptolomej prvi put pominje Niš 161.godine. 
  • U periodu Rimskog caarstva 306.godine za cara je proglašen Flavije Valerije Konstantin, koji je Niš ucinio središtem imperije i izgradio raskošni dvorac - Medianu. 
  • 441. došlo je do velike hunske najezde na Balkan kada su razoreni mnogi gradovi pa i Niš. 
  • Od VI veka pocelo je naseljavanje Slovena na Balkansko poluostrvo i na teritoriju Niša. 
  • Od VI veka Niš se razvija kao vizantijski grad sa slovenskim stanovništvom. U tom periodu vlada i vizantijska carica Teodora. 
  • 1183. srpski zupan Stevan Nemanja zauzima Niš. 
  • 1189. Nemanja i nemacki car Fridrih Barbarosa sastaju se u Nišu i dogovaraju o zajednickoj akciji protiv Vizantije. 
  • 1386. Turci zauzimaju Niš. Otpoceo je period viševekovnog robovanja, ali i borbe za slobodu. 
  • 1443. velika bitka kod Niša. Erdeljski vojvoda Janko Hunjadi i srpski despot DJuradj Brankovic porazili su Turke. Niš je slobodan godinu dana. 
  • 1570. godine u putopisu nemackog diplomate Rimea pominje postojanje velike dubrovacke kolonije u Nišu. 
  • 1737. austrijanci po drugi put osvajaju Niš. Austrijanci su ostavili mnogobrojnu dokumentaciju o stanju Tvrdjave i naselja. 
  • 1766. mitropolit Gavrilo objavljuje prvu knjigu u Nišu - "Sindjelija". 
  • 1809. prve ustanicke borbe kod Niša protiv Turaka. 19.maja 1809. velika bitka na Cegru. Srpskom ustanickom vojskom komandovao je resavski vojvoda Stevan Sindjelic. Od glava poginulih Srba Turci su podigli kulu od lobanja - Cele-kulu kao spomenik koji je trebao da zastraši narod ovih krajeva. 
  • 1866. objavljena prva prevedena knjiga sa grckog jezika " Presad mudrosti " ucitelja Atanasija Petrovica. 
  • 29.decembr 1877.godine, Niš je konacno oslobodjen od Turaka. 
  • 1878. pocela je da radi prva srednja škola u oslobodjenom gradu-gimnazija. 
  • 1879. osnovano Niško citalište. 
  • 1881. otvorena prva knjizara u Nišu. 
  • 1883. pocela je da radi prva štamparija Koste Cendeša, štampara, knjizara i izdavaca. 
  • 1884. izašao prvi broj novina " Niški vesnik ". 
  • 1886. u Nišu usvojen zakon o osnivanju Kraljevske Srpske akademije. 
  • 1887. otvorena u Tvrdjavi prva izlozba rimskih kamenih spomenika i reljefa. 
  • 1889. otvorena Narodna biblioteka. 
  • 1897. prva drama objavljena u Nišu - " Rat ili nepobedivi Suvorov " Erkijana Šatrajana u prevodu Dobrivoja Lazarevica. 
  • 1897. prikazan prvi film u Nišu. 
  • 1898. otvorena prva samostalna izlozba slika Borivoja Stevanovica. 
  • 1900. pocinje izdavanje knjizevnog casopisa " Gradina ". 
  • 1903. osnovano prvio radnicko kulturno-umetnicko društvo. 
  • 1905. pocela je da radi likovna kolonija " Sicevo " koju je osnovala slikarka Nadezda Petrovic. 
  • 1906. pocinje prvi stalni bioskop u gradu - pod šatorom na Sindjelicevom trgu. 
  • 1914. Niš postaje središte srpske vlade (ratna prestonica Srbije) i Narodne skupštine. U Niš je stigao telegram iz Beca kojim je objavljen rat Srbiji. 
  • 1934. osnovan Narodni muzej. 
  • 7. decembra 1914. zaseda Narodna skupština Srbije i donosi Nišku dekleraciju u kojoj su obrazlozeni ciljevi oslobodilackog rata i najavljeno ujedinjenje juznih Slovena u jednu drzavu. 
  • 11. januara 1919. Niš je oslobodjen od okupatora. 
  • 1941. II svetski rat i bombardovanja u kojima je Niš znatno oštecen. 
  • 20. oktobar 1944. nakon dugih borbi Nemci napuštaju grad i Niš je opet slobodan. 
  • 1952. odrzan prvi koncert niškog Simfonijskog orkestra. 
  • 1958. osnovano Pozorište lutaka. 
  • 1964. osnovane Jugoslovenske horske svecanosti. 
  • 1965. Niš postaje univerzitetski grad. 
  • 1966. osnovani " Filmski susreti " - Festival glumackih ostvarenja jugoslovenskog igranog filma. 
  • 1966. poceo da radi Zavod za zaštitu spomenika kulture. 
  • 1970. osnovana Galerija savremene likovne umetnosti. 
  • 1971. " Narodne novine " postaju prvi dnevni list u Nišu. 
  • 1971. pocela da radi prva izdavacka kuca " Gradina ". 
  • 1993. u Jugoslaviji obelezeno 1700 godina Niša kao rimskog carskog grada.  
Preuzet materijal iz knjige : " Niš u svetu - svet u Nišu " autora I. Kosanica.

 
 
 
 
 
 
 
 
OSNIVANJE  PRVE  NIŠKE  GIMNAZIJE  
 

               U ratovima koje je Srbija vodila 1876. - 1878. jugoistocni krajevi i gradovi Srbije, medju kojima je i Niš oslobodjeni su vekovne turske vladavine i feudalnog sistema. Oslobodjenje ovih krajeva predstavljalo je kraj nacionalnog i socijalnog ropstva srpskog naroda ovog kraja. Na Berlinskom kongresu 1878. Srbiji je konacno priznata nezavisnost i prikljuceni su joj okruzi: niški, toplicki, pirotski i vranjski. U Niš je srpska vojska ušla poslednjeg dana 1877. godine uputivši narodu ovog kraja proglas kojim je proklamovana nova društveno-ekonomska politika. Ubrzo je donet i zakon o uredjenju novooslobodjenih krajeva, koji je predvidjao citav niz novih institucija, koje su bile potrebne jednom gradjanskom društvu.
              U tom istorijskom trenutku Niš je trebalo da odigra izuzetno vaznu ulogu. O tome je i sam knez Milan, shvatajuci veliki znacaj Niša, u jednoj svojoj besedi koju je odrzao na sednici Narodne skupštine u Nišu 4.novembra 1879. godine istakao " da je Niš grad kome je sama priroda namenila da bude veliko i vazno središte srpsko ". Obracajuci se  narodnim poslanicima, on je odredio buducu ulogu Niša kada je rekao da ce on biti centar odakle ce se u oslobodjene krajeve uvoditi gradjanska kultura, drzavni red i narodna prosveta. Narodna skupština je odmah posle oslobodjenja jugoistocnih krajeva Srbije odredila puteve i ukazala na potrebu brzeg razvoja prosvete u ovim krajevima. Za tu svrhu obezbedila je posebna novcana sredstva.

    Milan M. Obrenovic
    po milosti bozjoj i volji naroda
    knjaz srpski

                 Narodna skupština rešila je i mi smo odobrili i odobravamo :

    Radi otvaranja i odrzavanja nizih i viših škola u oslobodjenim predelima Srbije i uopšte na prosvetne celji stavlja se ministru prosvete i crkvenih dela na raspolozenje suma prireza za prosvetne celji u 240.000 groša poreskih koja se nalazi u glavnom budzetu prihoda i rashoda oslobodjenih predela za 1878. od 12.juna iste godine.

    Naši ministri prosvete i crkvenih dela i finansija neka ovo rešenje izvrše.

    U Kragujevcu                                                          M.M.Obrenovic
    14.jul 1878.

              Niš je po oslobodjenju imao 12.817 stanovnika, jer se broj naglo smanjio za 4.274 Turaka koji su napustili Niš. Oni su bezali iz Niša pošto su videli da je sa nestankom turske sile nestalo i uslova za njihovo gospodstvo, jer su ukinuti spahiluci na kojima su age i begovi provodili dane u neradu, uzivajuci u bogatstvu i raskošnom zivotu. U Niš dolaze sada strani diplomati, novinari, srpski cinovnici i oficiri sa svojim porodicama.
             Za pojacani aparat administracije i razvoj ustanova bili su potrebni školovani i sposobni kadrovi. Novi trgovinsko-industrijski odnosi uslovili su pojavu povezanog ekonomskog trzišta izmedju Niša i drugih velikih evropskih centara. Isto tako, za razvitak moderne kapitalisticke privrede u ono vreme bila je potrebna školovana generacija, te je jedan od imperativa vremena bila da se hitno pristupi otvaranju gimnazije u Nišu.
 27. septembra 1878. godine knezevim ukazom nalozeno je otvaranje gimnazije u Nišu. Naredba ministarstva prosvete i crkvenih dela glasi :

             Vlada njegovog velicanstva odlucila je da se u varoši Nišu otvori velika gimnazija.
Prvi razred otpocece raditi još ove školske godine, pocinjuci od 1.oktobra.
Ovo se obznanjuje narodu oslobodjenih predela radi znanja i upravljanja.
Br. 4548 iz kancelarija Ministarstva prosvete i crkvenih dela.

U Beogradu
27. septembar 1878.

              Prva gimnazija u Nišu otvara se baš kada nastaju krupne promene i u društvenom i u ekonomskom zivotu grada, kada u njemu izrasta citav niz novih ustanova, nadleštva, nicu novi organi uprave, drzavne institucije, kao i dvor knjaza Milana. Odmah je odredjena jedna mala privatna zgrada nekog bega DJokovlije za pocetak rada Gimnazije. Poceli su da stizu i prvi profesori. Prvi je došao Svetozar Atanackovic, predavac. Zatim Dimitrije Aleksijevic, suplant i zastupnik direktora i Milen Jevtic, predavac. Ova tri nastavnika organizuju i zapocinju rad u Niškoj gimnaziji.
              Prvi razred Gimnazije je naredne godine uspešno završilo 44 djaka. Oni su na završnom ispitu polagali sledece predmete :
- Crkvena istorija
- Srpski jezik
- Nemacki jezik
- Geografija 
- Aritmetika
- Mineralogija
- Crtanje
- Krasnopis
               Narednih godina znatno se povecavao broj djaka i strucnih predavaca te je Prva niška gimnazija pocela da radi po nastavnom planu za sedmorazrednu gimnaziju.
U Nišu je Narodna skupština 14.jula 1898. godine donela zakon o srednjim školama, koji je potvrdio  i sam kralj Aleksandar I. Tacno su odredjena mesta u kojima ce raditi gimnazije i ti dve u Beogradu i tri u unutradjnjosti Srbije :
- Prva beogradska - Gimnazija kralja Aleksandra I
- Druga beogradska - Gimnazija Vuka Stefanovica Karadzica
- Prva niška - Gimnazija kralja Milana I
- Kragujevac - Gimnazija Miloša Velikog
- Zajecar - Gimnazija Dositeja Obradovica.

Napomena : Korišcen materijal iz knjige " Prva niška gimnazija ( 1878-1968 )" autora prof. Radivoja M. Petkovica.

 
 
 
 
 
PROKLAMACIJA KNJAZA SRPSKOG
MILANA OBRENOVICA
POVODOM OSLOBODJENJA NIŠA 1878
              Posle petstoletnjeg robovanja i teškog stradanja vašeg pod vladom nepravde i nasilja ja dolazim medju vas sa hrabrom svojom vojskom kao vaš oslobodilac i donosim vam znamenja hrišcanske prosvete, slobodu, pracdu i sigurnost.
              Ja s radošcu vidim, da je narod ovih krasnih zemalja, koje su tako dugo silom bile otrgnute od svoje majke Srbije, sacuvao zivu uspomenu o srpskom jedinstvu, te s raširenim rukama docekuju moju vojsku, kao zeljno ocekivanu bracu i svoje izbavitelje. Pobeda koju je moja hrabra vojska odrzala pomocu Bozjom, nije pobeda naroda nad narodom nego je pobeda reda nad neredom, zakona na dbezakonjem, pravde nad nasiljem. Ja i moj ponositi narod uz pobedonosnu vojsku Cara Oslobodioca krenusmo se s ognjišta svoga, ne da se svetimo za necuvene i dugotrajne uvrede, nego da  oslobodimo pravdu koja je dugotrajno cvilela u okovima nasilja, da oslobodimo od razuzdanih zulumcarra, domacine od beskucnika.
              U današnji dan, posle petstotina godina , ponosito se vije na bedemima slavnog grada Niša srpska zastava. Neka je ta zastava za nas znak, da svaki gradjanin, mam koje vere bio, moze racunaati na moju blagonaklonu zaštitu. Ja vas pozdravljam kao zastupnik pravde, kao branilac slobode jednake za sve gradjane, za sve veroispovesti.
              U isto vreme pozivam vas da budete poslušni naredbama mojih vlasti, i da dalje nastavite poslove svoga redovnog zanimanja.
U to ime pomogao nam Bog !