Biologija
 
STRUKTURA  DNK

      Primarna struktura nukleinskih kiselina Nukleinske kiseline (NK) su polinukleotidi, tj. polimeri gradjeni od nukleotida. Nukleotidi su nukleozid monofosfati, koji su medjusobno povezani fosfodiestarskim vezama u linearne polimere 5'-3'. Ove veze se obrazuju tako sto se naredni nukleotid koji ulazi u polimer veze svojim fosfatom za hidroksilnu grupu C3 secera prethodnog nukleotida. Zato poslednji nukleotid u lancu NK ima neesterifikovanu -OH grupu na C3 pentoze i ovaj kraj lanca je oznacen kao 3'. Suprotan kraj polinukleo- tidnog lanca, odnosno njegov pocetak je 5'. 
      Niz estarski povezanih pentoza i fosfata cine secerno-fosfatnu kicmu NK lanca, na kojoj su azotne baze postavljene bocno. Lancana struktura NK zasnovana na fosfodiestarskim vezama je njihova primarna struktura, cija specificnost je odredjena specificnim redosledom azotnih baza.
SEKUNDARNA  STRUKTURA  DNK

      Sekundarna struktura DNK je heliks koji je izgradjen od dva antiparalelna polinukleotidna lanca povezana medjuusobno vodonikovim vezama koje se formiraju izmedju jedne purinske i jedne pirimidinske baze, oznacenih kao komplementarne baze; To su A i T sa dvostrukim i G i C povezani trostrukim vodonikovim vezama. Zato su odnosi A/T, G/C i A+G/T+C jednaki jedan i to se naziva Sargafovo pravilo. S druge strane, odnos A+T/G+C je obicno razlicit od jedan i karakteristican je za vrstu organizama. Antiparalelnost znaci da su dva lanca u heliksu suprotnog smera. Watson i Krick su prvi dali opis ovakve strukture DNK, pa se ona zato jos naziva Votson-Krikova zavojnica. To je desnogira zavojnica. Azotne baze su unutar molekula i postavljene su okomito na osovinu heliksa. 
       DNK zavojnica ima svuda istu širinu, a to je 2 nm. Puni zavoj cine 10 parova nukleotida sa ukupnom duzinom 3.4 nm. Na heliksu se mogu videti veliki zleb i mali zleb. Zlebovi cesto sluze za interakciju sa proteinima.

 
STRUKTURA HROMATINA 

      Eukariotski hromozomi gradjeni su od kompleksa DNK, RNK i proteina. Tokom interfaze celijskog ciklusa ovaj kompleks se uobicajeno naziva hromatin. Njegova struktura je identicna kod svih eukariota. Postoje dva tipa hromatina: euhromatin i heterohromatin. Euhromatin se slabo boji, nekondenzovan je i transkripciono je aktivan. Heterohromatin je kondenzovan, dobro se boji, a genetski je neaktivan.
      Konstitutivni heterohromatin je uvek inaktivan i smesten je na homologim mestima homologog para hromozoma sa istim polozajem u svim celijama jednog organizma.
      Centromere i telomere sadrze ovaj hromatin. Fakultativni heterohromatin zahvata samo 1 homolog, ali je on potencijalno razlicit u razlicitim celijama. Primer je Barovo telo. Postoje dva glavna tipa proteina: histoni i nehistoni. Histoni - proteini u kojima je zapakovana DNK eukariota Oni su struktruni proteini u hromatinu. Postoji pet osnovnih tipova histona: H1, H2a, H2b, H3 i H4. Bazne aminokiseline arginin i lizin su najzastupljenije u histonima. Histoni su visoko konzervativni proteini u evoluciji. Histoni se mogu smatrati i kao negativni regulatori funkcija DNK. Nehistonski proteini Grupa nehistonskih proteina (NHK) je veoma brojna i veoma raznosvrsna po hemijskim karakteristikama, funkciji i zastupljenosti u celiji. Njihova kolicina je specificna za vrstu organizma, tip tkiva, a kod istog tipa celija za njihovo funkcionalno stanje. Neki NHK igraju strukturnu ulogu, a neki su enzimi ili faktori odgovorni za replikaciju, transkripciju, regulaciju genske ekspresije i dr. NHK se zovu jos kiseli proteini. Strukturni nivoi hromatina Nukleozomi kao osnovna struktura hromatina - najprostije pakovanje DNK.
      Najjednostavniji i osnovni nivo pakovanja DNK je namotavanje oko histonskog oktamera cime se dobija hromatinska struktura nazvana nukleozom. Histonski oktamer kojeg cine po dva H2a, H2b, H3 i H4 predstavljaju srz nukleozoma oko koje je skoro 2 puta obavijena DNK duzine 146 parova baza. Histon H1 je vezan sa DNK na mestu gde DNK ulazi i napusta nukleozom. Izmedju nekleozoma je tzv. linker (vezujuca) DNK. Uzimajuci zajedno nukleozomsku i linker DNK sa obe strane, nukleozom anga`uje 200 parova baza DNK Niz nukleozoma na elektronskom mikroskopu se vidi kao niz perli ili brojanica, ponegde nazvana nukleofilament. To je najtanje hromatinsko vlakno (11 nm), jer od njega je tanja jedino gola DNK. U hromatinu postoji vise nivoa savijanja i kondenzacije hromatina. Sve ove modifikacije strukture DNK heliksa odgovatraju tercijarnoj strukturi DNK. Strukture viseg reda u hromatinu Sledeci nivo pakovanja DNK je hromatinsko vlakno debljine 30 nm. Jedan od modela pretpostavlja da je ono nastalo savijanjem nukleofilamenta u solenoidnu strukturu. Na ovom vlaknu se mogu videti regioni sa grupisanim nukleozomima, a izme|u njih je region "gole" DNK, nazvan hipersenzitivno mesto. Za HS mesta se mogu vezati regulatorni proteini i u njihovoj neposrednoj blizini zapocinje transkripcija. Glavni korak u stvaranju strukture mitotskog hromozoma je savijanje 30 nano-metarskog vlakna u petlje. Petlje su uronjene u nehistonske strukturne proteine koji su njihov svojevrsni skelet. Petlja sadr`i set srodnih gena. Pretpostavlja se da je hromatida gra|ena od gusto spakovanih petlji koje su jos jednom spiralizovane, pa su ga neki autori nazvali supersolenoid. Interfazni hromozom ima diametar 300 nm, a metafazni 700.

Urednici :         Stasa Najman, Sonja Todorovic, Djordje Jancic i Nemanja Karadzic ..... II4