|
Mit o amazonkama je mogao nastati
kao refleksija dva faktora:
- pretpostavke ili cinjenice da
je covecanstvo u svom razvoju proslo kroz tri etape: heterizam, ginekokratiju
i patrijahart; i
- realnog zivota zena u patrijahatu,
odnosno njihove teznje ka cvrstom polozaju u cistom postojanju.
Medjutim, ova dva faktora se donekle
poklapaju. Heterizam, kao pretpstavnjena ustanova zajednickog braka u plemenu
koje je uvek unizavala zenu nedostojnim odnosom muskaraca je neizostavna
morao dovesti do pobune u njima. Oprobani osecajsrama, iskoriscavanju,
samosazaljenju je bilo toliko da ginekokratija nije dovoljan odgovor iproizvod.iz
toga se moralo roditi nesto ratobornije, nesto kao amazonstvo.Pocinjuci
ustankom, s vojnim delovanjemginekokratska epoha cuva vojni karakter,ali
vise odbrambeni ,dok je amazonstvo zaista nesto sto je moglo proizici iz
pobune potcinjenih zena.tek kasnijim nezadovoljstvom i osecanjem potcinjenosti
od strane amazonstvom unizenih muskaraca bi mogla kao ublazavanje,vremenom
naravnovece, nastati ginekokratija. Kod ove pretpostavke nastanak amazonsva,
odnosno mita o njemu se poklapa - i jedan i drugi faktor u sebi sadrze
zelju za moci, vladavinom, osvetom, na bilo koji nacin, pa makar i stvaranjem
mita o zenama - ratnicama - mocnicama - vladarima, mozda kao nacin davanja
muskarcima - tiranima na znanje da zene nisu bezvredne i da i one mogu
da vladaju.
Kao razne varijante ove pretposavke
javljaju se razne price o nastajanju Amazonki:
- bezanjem zena od svojih tiranina
- muzeva stvarane su cvrste zenske zajednice;
- nezadovljstvo zena svojim muzevima
stvaralo je potrebu za drugim partnerima. Muzevi bi to okrili i pokrenuti
ljubomorom na neki nacin bi naudili novom zadovoljstvu zena. One bi, povredjene,
napustile stari zivot i stvorile same svoj svet;
- javlja se i varijanta u kojoj
je izvesna muska osoba, razumevajuci nezadovoljstvo zena, njima ponudila
drugi svet, bolji i lepsi, ali ih je opet izneverila, sto nas opet vraca
na razocarenje koje su zene redovno dozivljavale od muskaraca.
Sasvim suprotne price o nastanku
Amazonki, moglo bi se reci, su one koje kao razlog toga navode neophodnost,
nagon za prezivljavanjem, odnosno ostanak bez muskaraca, npr.:
- muskarci su nastradali u ratu
i zene su, primorane da se same snalaze, pocele da preuzimaju i muske poslove
(ipak se i ovde javja neka vrsta osvete zana: kada im se pruzila prilika,
one su i ostale muskarce poubijale, videvsi nacin da najzad ostvare svoja
htenja i da zive bez svih ponizenja).
- smrcu valdara koga nasledjuje
cerka stvara se drzava u kojoj zene imaju ista prava i moralna ogranicenja
kao i muskarci. Kao glavni izvor obrazovanja legenda o Amazonkama neki
pisci navode i stari obicaj plemena da zene i muskarci zive odvojeno, bar
u prvoj godini braka; kao i mere holandskih adminisrativnih kolonijala,
razdvajanje polova u plemenima da bi leme doveli do izumiranja.
Ipak je u vecini prica zajednicko
to da vladavina zena ne traje dugo, odnosno da se uvek desi nesto sto preokrece
njihov svet ili bar dovodi do ublazavanja surovosti tog sveta:
- smrcu zene vladarke sve se vraca
na prvobitno, tj. na ponovnu vlast muskarca;
- zene se polako zblizavaju sa muskarcima
i prmajuci ih za muzeve, vise nema pravog Amazonstva;
- muskarci druge zemlje porobljavaju
zene, odnosno opet se ispoljava nepobitna nadmoc muskaraca;
- osveta potcinjenih muskaraca u
vidu pobune u samoj zemlji, a najcesce sina vladarke ili neke vazne licnosti,
gde se javlja i slabost zena.
Ovo nas dovodi na prelaz amazonstva
u ginekokratiju, kada muskarci vracaju svoj polozaj, svoje prave poslove,
zadatke, ali gde se zadrzava uticaj zene po pitanju nasledja, racinanja
srodstva i vladavine u zajednici, postovanja itd.
Cinjenica da se predanja o Amazonkama
srecu sirom sveta pokazuje da je ukupno covecanstvo prolazilo kroz iste
periode, odnosno da je polozaj zena u vreme kada je mit stvaran bio svuda
isti. Dakle, bilo da je nastao kao secanje na stvarne periode covecanstva
ili kao refleksija stvarnog patrijahalnog sveta, mit o Amazonkama je pokrenut
slicnim osecanjima i potrebama.
Lokalizovanje mita u vremenu i
prostoru
Prvi iznori o Amazonkama datiraju
iz V i IV veka pre nove ere od Lisija, Efora, Hipokrata i Ganona do 1929.
godine u izvestajima Bronislava Malinovskog o ostrvima Malenezije.
Menjajuci period menjaju se odlike
mita: neki podaci su sve prihvatljiviji i stvarnihi. Vecina tih podataka
zapravo nisu mitski i o mitu o Amazonkama, vec su navodjenje neobicnih
i cudnih obicaja kod plemena, onih koji bi mogli uticati na stvaranje mita,
odnosno onih koji su ostali iz vremena amazonstva.
Kao postojbina Amazonki navodi se
veliki broj najrazlicitijih odrednica na svim kontinentima i u razlicitim
uslovima ali se u vecini izvora kao njihova domovina navodi reka Termodont
u Maloj Aziji. Ratovanjem i osvajanjem Amazonke su sirile svoju oblast
i naselile Aziju u svim delovima - Kavkaz, Centralnu Aziju, delove Kine,
Rusije i ostrva Malenezije; prosirile su se na Evropu: Cesku, istocnu obalu
Baltickog mora i oblast Portugalije; Afriku: severozapadnu Afriku tj. danasnji
jug Gvineje i severnu Afriku, Libiju; Juznu Ameriku: oblast reke Orinoko
i delove Brazila.Ovo sirenje drzave Amazonki, uslovljeno vremenom u velikim
razmacima moglo bi se objasniti upoznavanjem novih oblasti od strane pisaca.
U prvim pricama koje datiraju iz V i IV veka pre nove ere pisci spominju
uglavnom reku Termodont i Kavkaz, koji su im bili poznati, dok price iz
kasnijih perioda otvaraju nove kontinente, ostrva, planine. Tako se, npr.
amazonstvo na tlu Amerike spominje tek u Kolumbovim spisima u XV veku,
tj. tek kada svet saznaje za postojanje i ovog kontinenta. Medjutim, neke
postojbine se spominju mnogo pre njihovog pojavljivanja u svesti sire mase,
sto bi se moglo objasniti nepoznavanjem tih delova i nedoumicom o njihovoj
naseljenosti, sto je dovodilo do najapsurdnijih pretpostavki o njihovim
stanovnicima.
Dakle, kao postojbina se mogu navesti
svi kontinenti i to:
- Azija: Mala Azija, oblast reke
Termodont (ukljucujuci Temisirsku ravnicu i reku Tazme); Kavkaz - centralna
oblast (Albanija); centralna Azija; delovi Kine i Rusije a Bronislav Marinovski
pominje i ostrva Malenezije;
- Evropa: grad u Ceskoj, istocna
oblast Baltickog mora i oblast Portugalije;
- Juzna Amerika: sira oblast reke
Orinoko, Amazon, i delovi danasnjeg Brazila;
- Afrika: Libija (koja se takodje
cesto navodi kao "prava postojbina" Amazonki) i juzni deo Gvineje.
Drustveno uredjenje
Drustveno uredjenje varira u zavisnosti
od prostora. Oko reke Termodont se najcesce spominje carstvo, sa centralizovanim
uredjenjem i caricom na celu ili kraljevstvo sa kraljicom. Carstvo ili
kraljevstvo ima jako organizovanu vojsku cije su ratnice verne vladarki,
zatim postoje ministarstva, sudstva i na celu su, naravno, zene. Vlast
se stice nasledjem, tj. sa majke na cerku, ili selekcijom: biranjem najlepse,
najjace, najvestije zene, jer carica nema potomke zbog nepriznavanja i
odbijanja polnog opstenja sa muskarcima. Na Kavkazu se najcesce javlja
pleme sa zenom - poglavicom na celu, ili gradovi sa utvrdjenjima i vojskom.
Jedna verzija na Kavkazu spominje hanstvo sa ministrima, sudstvom, svestenstvom,
vojskom i hansom na celu, ali ova prica nema dokaze ni vremensko lokalizovanje.
Plemena se jos pominju u delovima
sveta koji su, po piscima, nerazvijeni: npr. Americi, tek "otkrivenoj",
nenaseljenoj civilizovanim svetom, pa su tako plemena oko reke Orinoko
i u delovima Brazila neorganizovana a vladavina i obicaji su surovi.
Gradovi se spominju najvise u delovima
sveta koji nisu uopste ni poseceni ni ispitani i potpuno su nepoznati,
pa tako pisci spominju gradove u sred pustinje Magreba gde muskarci ne
smeju da odu jer odmah umiru, a koji su organizovani podelom rada, gde
nema malih i velikih, sporova oko imovine i gde vera zabranjuje zavist,
teznju ka vecem, boljem, raskosi. Predele koje nisu smeli da ispitaju pisci
su idealizovali, zamisljajuci u njima savrsen svet, ali nedodirljiv i nepoznat
jer se niko iz njega ne vraca i niko se vise ne usudjuje da ode.
Klase medju stanovnicima, bilo carstva,
plemena ili grada, ne postoje. Izdvaja se samo vladarka, koju svi obozavaju,
a ostali narod je jednak - svi ratuju i svi rade iste poslove.
Delatnosti naroda zena su uglavnom
ratovanje, lov, zemljoradnja, kao i bavljenje raznim zanatima: izradjivanjem
oruzja, koza, camaca i dr. Njihova zemlja je vrlo bogata zlatom i biserima
koje one izvoze u druge zemlje.
Ratovanjem su se Amazonke najcesce
borile za opstanak, ali i za prevlast medju susednim narodima - spominje
se da su vladale mnogim narodima, porobile mnoga plemena i gradove. Pominju
se u Trojanskom ratu, kada su ratovale na strani Trojanaca i bile su porazene.
Libijske Amazonke su, po Dionisiju, pokorile susede da bi dosle do Sirije,
odakle su presle Malu Aziju, stigle do Trakije i posle ovih osvajanja se
vratile u Libiju. U Pompejevom pohodu na Kavkaz na strani Albanaca su ucestvovale
i Amazonke, ali su pretrpele poraz. Plutar, Flavije Arijan, Diodor Sicilijanski
i Nizamija Gindezevija ih dovode u vezu sa Aleksandrom Makedonskim. Po
ovim pricama, izmedju Aleksandra Makedonskog i Amazonki je tekla prepiska.
Po jednoj legendi, amazonska carica Telestra je Aleksandru Makedonskom
ponudila da provedu noc zajedno, jer bi njihovo dete - njega kao mocnog
vojskovodje i nje, najlepse Amazonke - bilo "pravo cudo", sto je on prihvatio.
Amazonke su cesto nudile pomoc Aleksandru Makedonskom, sto je on uglavnom
odbijao. Neke price navode da je doslo do sukoba izmedju Amazonki i ovog
poznatog vojskovodje u kome su one porazene. Sve ove price pobija Flavije
Arian i tvrdi da su one morale izumreti mnogo pre Aleksandra Makedonskog.
Amazonke su imale jako razvijenu
vojsku, bile su bolje naoruzane od vecine svojih neprijatelja. Ratovale
su na konjima, sluzile su se lukovima, sekirama, slemovima, stitovima,
omcama, kopljima, i prve su medju svojim susedima imale gvozdeno oruzje.
Bile su izuzetno ratoborne i hrabre, sto je njihove susede navodilo da
posumnjaju da su zene, pa Palefat pise da se o njima govori "da nisu zene,
vec muskarci".
U vecini ratova one su pobedjivale,
ali su kao razlog njihovog nestanka navodjeni porazi od Grka, Aleksandra
Makedonskog, Langobarda (njihova carica je izgubila bitku sa Heraklom,
zatim sa Ahilejem i njihova drzava od tada ne postoji).
Izgled, narav i ponasanje
Amazonke su, po vecini prica, bile
visoke, prelepe, pravilne telesne gradje, ali su se oblacile i ponasale
kao muskarci - imale su musku odecu (hitone do peta), kosu su vezivale,
a oni koji tvrde da su muskarci kazu da su "brijale bradu". Jos od malena
njima su majke spaljivale ili odsecale desnu dojku uzarenim gvozdjem kako
bi joj sprecile rast i olaksale rukovanje lukom i strelom. Spaljivanje
desne dojke se javlja u vecini prica, ali Valter Rali i Kovalevski to poricu,
sa ogradjivanjem na ostale podatke o Amazonkama.
Apsurdnu pricu o zenama - gorilama
koja potice iz V veka pre nove ere od Ganona po kojoj su on i njegovi saputnici
naisli na ostrvo naseljeno uglavnom zenama, prekrivenim dlakama, koje su
bile vrlo argesivne, prihvatio je Pomponije Mela, a slican nacin opisivanja
se srece i u analima "Nan si" koji obuhvataju istoriju Kine u V i VI veku:
na nepoznatom, nelokalizovanom mestu zive prelepe zene, pravilne telesne
gradje, bele koze, bez grudi, sa kosom do zemlje, a prekrivene su dlakama
pomocu kojih hrane decu.
Ovi opisi se mogu nazvati apsurdnim
jer, pre svega, naseljena mesta, iako po prici ocigleno posecena, nisu
odredjena, a dokazi su koze koje lice na obicne majmunske.
Osnovne odlike naravi Amazonki su
hrabrost, smelost, ratobornost, a neretko i agresivnost i napadnost kao
i svirepost.
Seksualnost, odnos prema muskarcima,
deci i susedima
Seksualnost amazonki i njihov seksualni
zivot je bio prilicno ogranicen. Ukoliko su zivele sa muskarcima, obicno
su cuvale nevinost za vreme vojske ili bi ostajale nevine ako ne ubiju
nijednog neprijatelja. Ako su zivele bez muskaraca, one su svoj seksualni
zivot ogranicavale na sastanke radi produzenja vrste. Najcesce su bile
potpuno lisene strasti, a neke price tvrde da nisu uopste imale odnose
vec su vrstu produzavale na neki drugi nacin. Ipak, po Bronislavu Malinovskom,
bile su agresivne, nezasite i vrlo svirepe. Sve muskarce su iznurivale
pa i ubijale svojim pirovima, pa cak ni deca ne bi uspela da dozive zrelost
jer su ih iznurivale svojom "ljubavlju". Seksualni zivot je tesno povezan
sa cinjenicom da su one po velikom broju izvora zivele bez muskaraca (u
24 price se navodi da njihov narod nije ukljucivao muskarce). Bile su primorane
da, radi potomstva, opste sa muskarcima susednih plemena. Muskarci su dolazili
jednom godisnje (u prolece, ili leto), i ostajali bi odredjeno vreme (2
meseca, 3 meseca, 30 dana, 40 dana), dovoljnio da svaka zena zacne pa bi
odlazili i vracali bi se tek iduce godine. Izrazena je monoandrija, tj.
stalno vracanje istih partnera i odrzavanje istih veza, dok samo Strabon
pominje poliandriju sto bi se moglo shvatiti kao zadrzavanje obicaja iz
perioda heterizma.
Neki pisci navode da zene nisu uopste
opstile sa muskarcima, jer nisu ni zivele sa njima, a vrstu su nastavile
zacinjuci na, moglo bi se reci, apsurdne nacine. U obzir se naravno, mora
uzeti vreme u kojem su ovi pisci ziveli i iz tog ugla, sa njihove tacke
gledista ovo i nije apsurdno. Ipak, verovanja u bespolno zacece se preteze
od I veka (anali dinastije Hana) do XIX veka (Nikolaj Daurkin), kao i u
raznim delovima naseljenog (ili nepoznatog) sveta. Istice se verovanje
u magijsku moc vode i vetra, jer one zacinju kupajuci se u reci, izvoru,
od morskih talasa, pijuci vodu; dovoljno je da samo pogledaju neki od cudotvornih
izvora; a po Cen Cu Feju one se razodevaju kada duva juzni vetar i od njega
postaju trudne. Najneobicniji nacin zacinjanja spominje Adam Bremenski
u XI veku. Po njemu, Amazonke zacinju od cudovista kojih na istocnoj obali
Baltickog mora ima na pretek, iako "mnogi tvrde da zacinju sa robovima
ili trgovcima koji tu prolaze ili, pak, pod dejstvom vode."
U samo deset prica se spominju muskarci
kao stanovnici drzave zena i to u plemenima oko reke Termodont i na Kavkazu.
Oni su potcinjeni, nemaju nikakvu vlast jer je sva u rukama zena i cesto
su u ulozi robova. Njihovi poslovi su cuvanj dece, odrzavanje kuce, i uopste
poslovi koji se danas smatraju zenskim poslovima (tkanje, ciscenje, itd.).
U nekim pricama muskarci zapravo imaju ulogu muzeva, ali takodje u potcinjenom
polozaju. Njihov glavni zadatak je, zapravo, omogucavanje produzavanja
vrste.
Sam odnos zena prema muskarcima
zavisi od toga da li zive sa njima ili ne. Ukoliko u njihovoj drzavi uopste
nema muskaraca one ih se plase, izbegavaju ih, beze od njih kada ih vide,
ili ih agresivno napadaju da bi ih oterale.
Ako dolaze u kontakt sa muskarcima
njihov odnos je ponizavajuci za muskarce-one ih preziru, cak i mrze pa
im upravo zbog toga namecu najponizavajuce poslove. Takav odnos je vrlo
cesto izazvan ponasanjem vladarke cija je uloga da cuva nevinost i koja
muskarce ne priznaje i prezire.
Odnos Amazonki prema deci zavisi
takodje od toga da li zive sa muskarcima ili ne, kao i od toga da li je
dete musko ili zensko.
-ukoliko Amazonke zacinju na neki
cudotvoran nacin, radjaju samo devojcice koje odgajaju kao ratnice uceci
ih svim vestinama koje su im neophodne. Decaci se ne radjaju, sa obzirom
na to da nisu potrebni. Po Adamu Bremenskom (pise da zene zacinju sa cudovistima),
musko dete ce biti psoglavo i umrece odmah po poradjaju, a zensko dete
ce biti prelepo.
-ako zene imaju odredjeno vreme
sastajanja sa muskarcima radi zacinjanja, decake koji se rode uglavnom
salju ocevima, a devojcice zadrzavaju, ili i jedne i druge vaspitavaju
ocevi, a zatim devojcice dovode Amazonkama. Medjutim, ovi slucajevi su
prisutni samo ako su muzevi iz susednog plemena, uvek isti i stalni, ali
ako zacinju sa slucajnim prolaznicima ili muskarcima razlicitih plemena,
one musku decu ubijaju pri rodjenju.
Amazonke koje u drzavi imaju muskarce,
bilo robove bilo muzeve, musku decu vaspitavaju da budu pokorni, a cest
je slucaj da ih sakate, (ruke ili noge), da bi im onemogucile kasnije pobune
protiv organizacije drzave. Ukoliko one same rade sve poslove i muskarci
im trebaju samo radi oplodnje, vrsi se zrebanje ili biranje jednog (ili
vise decaka) koji ce nastaviti vrstu, a ostale ubijaju (bacaju zverima,
dave i slicno) odmah po rodjenju.
Devojcice su po svim pricama, od
malena vaspitavane da se bore, ucene raznim ratnim vestinama: pre svega
jahanju, rukovanju oruzjem, veslanju itd.
Oko reke Termodont, i na Kavkazu
pa i u Libiji devojcicama se vrelim gvozdjem sasusivala desna dosjka, radi
lakseg rukovanja lukom i strelom. Pseudo-Kalisten pise da devojcice do
sedme godine provode vreme sa ocevima koji zive na obali. Oni ih vaspitavaju,
a kada zavrse sedmu godinu salju Amazonkama na ostrvo. Zivot devojcica
bio je i surov-morale su da trpe teskoce ratovanja i nisu smele odrastati
u sredini u kojoj bi se navikle na raskos i lak zivot. Njihova glavna uloga
je bila uloga ratnice i tako su zivele.
Susedi, koji su najcesce bili plemena
ili slabo organizovane drzave (sa izuzetkom Grka) su ih uglavnom mrzeli
i plasili su ih se. Uvek su bili u sukobima i ratovali su, tako da je postojao
strahopostovalacki odnos. Dominikanac Dos Santos kaze da su ih susedi voleli,
divili im se i bila im je cast da se bore sa njima.
Mislenje pisaca o mitu
Vecina pisaca se nije izjasnila
o mitu o Amazonkama, vec su to navodili kao pricanje nekog drugog, ili
bi se ogradili navodivsi to kao legendu.
- Palefat (III vek pre nove ere)
ne veruje da su amozonke bile zene jer ni "danas" toga nema.
- Strabon (68. godina pre nove ere-20.
godina nove ere) o kavkaskim Amazonkama pise: "Ko moze poverovati da se
vojske ili grad ili citav narod sastoji samo od zena bez muskaraca."
- Flavije Arijan (96.-180. godina
nove ere) ne sumnja u njihovo postojanje ali tvrdi da su morale izumreti
pre Aleksandra Makedonskog.
- Al-Kazvinije (1203.-1283. nove
ere) pise da nema sumnje da postoji grad zena.
- Adam Oleari (1603.-1671. nove
ere) pise da, iako se price o Amazonkama preplicu sa basnama, ne treba
ih odbacivati, jer u njima ima zrno istine.
- Filipo-Salvatore Djili (XVIII
vek) misli da i "danas" postoje. |
